Mlečni proizvodi
Proizvodi od mesa
Piće i sokovi
Slatkiši
Med
Superhrana
Testenine, pite, ulja
Voće i povrće
Džem, pekmez, slatko
Zimnica
Preparati i ulja
Domaća radinost
Sadržaj
Kada se kaže srpska trpeza, prve asocijacije su kalorična, jaka hrana, bogatstvo ponude i njena zasnovanost na domaćim proizvodima čiji se kvalitet podrazumeva.
Zavisno od podneblja, na kojem dominiraju određene namirnice, ali i uticaji bliskih naroda, osnova domaće trpeze mogu biti u Vojvodini, na primer, rinflajš, testa i pečenje, u valjevskom kraju kupus sa četiri vrste mesa kuvan u zemljanom loncu i specijaliteti zasnovani na suvoj šljivi, uz neizostavno jagnjeće pećenje. U niškom i pirotskom kraju očekujte punjene paprike i sarmu, uz drob-sarmu i pečeno prase ili jagnje. Leskovački kraj je poznat po salatama i jelima zasnovanim na suvoj paprici i roštilju. Sve to, naravno, započne vrhunskom domaćom rakijom, najčešće od šljive, ponegde i od duda ili dunje. Obavezno se posluže ukusna domaća supa, bogata predjela i neizostavno prelepe salate od svežeg povrća u sezoni i zimice u zimskom periodu.
Trpeza svakog kraja zasniva se na tradiciji, kao i na onome što tamošnje podneblje obilato daruje. Pa se stoga u okolini Kraljeva nimalo ne štedi na kajmaku koji se, osim kao predjelo, koristi i za spremanje pita i pojedinih jela. U predelu Raške se domaća goveđa pršuta podrazumeva, a na jugu Srbije je dovitljivost domaćica još u periodu kada se živelo u oskudici dovedena do savršenstva pa su od svega jestivog nastali specijaliteti. Samo su u ovim predelima mogli nastati neobični delikatesi kakvi su puzderke, odnosno ukiseljena suva paprika punjena salatom od svežeg kupusa sa puno belog luka ili pak tzv. drob-sarma, punjena svinjska maramica obarenim i iseckanim crevima, belom i crnom džigericom i ostalim iznutricama. U domaćinstvima ovog kraja i danas se ponose spržom i salatom od barene suve paprike sa prazim ili belim lukom…
A kako zapravo izgleda srpska trpeza i po čemu se razlikuje od prilike do prilike?
Trpeza za svaku priliku
Pođemo li od definicije trpeze kao stola za kojim se obeduje, svakako da će ona svakodnevna biti jednostavnija, skromnija i uobičajena. Poslužujemo salate, malo sira, možda nešto od suhomesnatih proizvoda, a u nekim porodicama supa je neizostavna svaki dan. Glavno jelo je obično čorbast pasulj ili prebranac, te čorba od celog pileta. Negde je to pečeno pile na krompiru, musaka, pire krompir i šnicle. Ljubitelji povrća će za glavno jelo spremiti podvarak, klot boraniju ili grašak sa piletinom začinjen mirođijom.
Posebno mesto na srpskoj trpezi, sasvim izvesno, pripada sarmi i punjenoj paprici. No, često se na stolu mogu naći i pohovana pečena paprika punjena sirom, đuveč, pilav, ćufte u paradajz sosu i barena teletina. Danas su sve šešće omiljene i špagete sa sosom, pržena ili pečena riba, bečka šnicla, pohovane šnicle. Neosporno je da domaćice znaju da pripreme za svoje ukućane i svakojaka druga jela za koje recepte nude štampane novine i časopisi, portali, blogovi, Jutjub i društvene mreže.
Hleb je za naše podneblje uslov bez kojeg retko ko može. Marketi nude nebrojeno vrsta hleba, a vredne domaćice ne odole da bar ponekad svoje ukućane počaste domaćom pogačom, lepinjom ili hlebom. Bitno je pomenuti da iako slatkiš odavno nije luksuz, nije ni svakodnevica.
Trpeza za svečane prilike
Za tradicionalnu trpezu se obično smatra obrok bogat specijalitetima, odnosno onaj obrok koji se priprema za svečane prilke. Svečanosti podrazumevaju da je svako odvojio vreme za ovaj događaj. Ne samo što nema žurbe, nego je to jedinstvena prilika da se prijatelji i rodbina okupe, porazgovaraju i provesele, bez pogleda na sat. Jede se lagano, a zalogaje ne broje ni oni koji su do juče bili na dijeti. Slavi se povod, ali se slavi i hrana, prijateljstvo, ljubav… slavi se prilika za okupljanje, viđanje, druženje.
Običan nedeljni porodični ručak uglavnom znači da se domaćini, posebno domaćica, potrude da na meniju bude nekoliko salata, pita, kiflice ili proja, ordever sa više vrsta sireva i suhomesnatih proizvoda. Neizostavno je i neko od onih predjela koja nazivamo ruska, francuska, rendana salata. Supa od domaćeg pileta je standard, a u Vojvodini će se, na primer, poslužiti rinflajš. U zapadnoj Srbiji je posebno aktuelan kajmak, dok će se u svrljiškom i knjaževačkom kraju poslužiti belmuž. Deo mezea u Raškoj će biti dimljena junetina i ostali specijaliteti od goveđeg mesa. S druge strane, ako ste u pirotskom kraju nezostavna je peglana kobasica. Vurda se poslužuje u Lužnici, a dimljene sušenice u Zaplanju…
Zatim se služe obično sarma i punjena paprika, koja na jugu Srbije bude obično spremljena od suvih paprika. Ponegde na stolu bude i dva-tri jela, gulaš, podvarak, a kosovski neizostavni specijalitet, posebno na porodičnim ručkovima je birjan – pilav sa jagnjećim mesom i blitvom. Podrazumeva se da usledi neka vrsta pečenja, bilo da je to praseće, svinjsko, jagnjeće, teleće, juneće, mada ga u poslednje vreme često zamene specijaliteti sa roštilja. U svakom slučaju, sa mesom za sto obično stiže i kupus salata.
Neretko domaćice za nedeljni ručak umese pogaču, poželjno od domaćeg brašna, najfinijeg belog ili mešavine nekoliko vrsta brašna.
Šta je sa slatkišima?
Za nedeljni ručak obično se prave neki finiji kolači, kuglofi i štrudle, poželjno sa orasima, makom, bademima, lešnikom. Međutim, nisu nepoželjne ni vanilice od domaćeg brašna i domaće masti, filovane domaćim džemom. Ukoliko nemaju vremena da ih spremaju same, domaćice mogu nabaviti domaće kolače od malih proizvođača,koji imaju sve bogatiju, sve raznovrsniju i kvalitetniju ponudu.
Naravno, nazdravlja se domaćom neprevaziđenom šljivovicom, domaćim likerom ili nekim drugim aperitivom. Deci se rastvara sok, tj. sirup od domaćeg voća, nane, koprive, zove.
Moderno vreme menja i svečani meni
Tradicionalni meni je osnova svečanog ručka s posebnim povodom kao što je 18. rođendan, matura, diplomiranje, zaposlenje, veridba, svadba. Bilo da je reč o proslavi rođenja deteta, rođendana, jubilarne i zlatne svadbe ili odlaska u penziju, hrana je jedan od načina da se svečanost i značaj trenutka istakne. Razlika između običnog porodičnog ručka bez posebnog povoda i ovih svečanosti jeste u tome što je izbor i ića i pića daleko bogatiji. Svakako, nazdravlja se domaćom rakijom proverenog kvaliteta, služe se i domaća strana pića, rakije i vina, sokovi i sve omiljeniji kokteli.
Zavisno od finansijskih mogućnosti organizatora slavlja, formiraju se ordeveri sa manje ili više kvalitetnim sirevima i ostalim mlečnim proizvodima, kao i suhomesnatim proizvodima. Osnovno predjelo se obogaćuje pitama, projicama, piroškama, a sve češće i korpicama punjenim salatama. Na stolu se obično nađu masline, ćuftice na sto načina, ražnjići od povrća i ostali delikatesi. Naravno, sve to bude posluženo sa nekoliko vrsta salata – pa gosti mogu birati između srpske, šopske, vitaminske i moravske. Obavezno se postave i kisele pečene paprike, kiseli sveži krastavac, kao i ljute papričice.
Sarma, punjena paprika, podvarak i slična tradicionalna jela gotovo da su izbrisana sa menija velikih proslava i njih zamenjuju minijaturne Karađorđeve ili bečke šnicle, teleći medaljoni u sosu od šampinjona ili komad-dva roštiljskog mesa, ukoliko sledi pečenje.
Tradicionalno pečenje sa naših prostora uglavnom znači da je ispečena cela prasad ili janjad isečena na manje komade. Poslednjih decenija često ih zamenjuju tzv. bajadera od prasetine, drpavo prase i slično.
Tokom trajanja svečanosti, uz obavezno držanje govora ili zdravice i nazdravljanje domaćina i gostiju, dodaju se i nove sezonske salate, piće se menja od domaće rakije i ostalih aperitiva, do vina, kojih je sve više u ponudi domaćih proizvođača.
Završnica je velika torta „na sprat“, koja je preukusna i pritom ukrašena potpuno po zamisli slavljenika.
Sirup od zove 3+1 GRATIS
Originalna cena je bila: 2.360,00 rsd.1.770,00 rsdTrenutna cena je: 1.770,00 rsd. + poštarina
A za slavu – po protokolu!
Danas domaći proizvođači hrane nude gotovo sve što je potrebno za slavsku trpezu: rakiju, vina i sokove, kao i sireve i ostale prerađevine od mleka, suhomesnate proizvode, jaja, povrće za salate. Međutim, u ponudi su i predjela poput salata i zimnice, a mogu se poručiti sarme i punjene paprike, kao i pečenje.
Za sve domaćice koje imaju mnogo gostiju ili ne mogu da postignu da pripreme celu trpezu same, takođe postoji mogućnost da naruče domaće gibanice, proje i projare, kiflice i slane rolate, pihtije bogate peptidima, i naravno, sitne kolače i torte.
Ukoliko domaćini imaju volje i vremena, slavu spremaju sami ili samo deo, a drugi deo naruče, nastojeći da što više energije sačuvaju kako bi bili raspoloženi, veseli i spremni da poslužuju goste i održavaju atmosferu tokom ručka ili večere. Davno je prošlo vreme kada je slavski obrok trajao od podneva do zalaska sunca. Danas se za to vreme smeni po nekoliko grupacija gostiju, u stanovima u kojima, nažalost, nema mesta da svi gosti sede odjednom. Pa ipak, sedi se duže nego tokom običnih dana.
Posna trpeza – trpeza u danima posta ima specifičnosti
Ukoliko je reč o porodičnom ručku ili svečanosti koja se priređuje u postu, tu nema tradicije poštovanja određenih pravila i spremanja pojedinih jela kao obaveznih. Nekada se znalo, posebno na selu da se svadbe najčešće prave s jeseni, pre početka posta. Danas se svadbe prave i u postu, koji se retko poštuje na taj dan.
Za posnu trpezu se pripremaju salate, sezonske ili zimnica, osnova predjela je riba – tunjevina, sardina, bareni oslić, uz pihtije od boba, šampinjone ili neke druge vrste pečuraka, posna peciva i pite, pogače… Poželjna je riblja čorba, evetualno supa od povrća. Od jela, spremaju se rizi-bizi, pilav sa morskim plodovima, podvarak sa dimljenim šaranom. Obično se postave i sarmice sa pirinčem ili sojom, suve paprike punjene filom od mlevenih oraha i prazog luka. Što se tiče ribe, bila sveža rečna ili zarmznuta morska, peče se ili prži. Salata od krompira je neizostavna, a isti je slučaj i sa posnom ruskom salatom.
Posna trpeza za Badnje veče podrazumeva, najpre, česnicu koja može biti klasična pogača koja se ukrašava različitim motivima vezanim za ovaj praznik. Negde je česnica obična pita, a u Vojvodini se priprema bogata pita od domaćih kora sa četiri vrste fila. Podrazumeva se, u bilo koju vrste česnice stavlja se novčić koji onome ko ga nađe u svom parčetu obećava sreću i blagostanje čitave naredne godine.
Uz ostale đakonije, trpeza za Badnje veče podrazumeva i pečenu bundevu, kompote, sušeno voće, salate, pihtije od boba u južnim krajevima, pitu od svežeg kupusa ili bundeve, posne sarmice i punjene paprike i, naravno, ribu. Sitni kolači nisu obavezni, ali većina domaćica ne odoli da njima zaokruži trpezu za Badnje veče. Baklava gotovo da je obavezna, a ponegde se poslužuju rezanci s makom ili orasima.
Meni za sahrane
Nekada je pripremanje večere, kako se u južnim krajevima Srbije naziva obred posle sahrane i svaki parastosni obred, podrazumevalo klanje praseta ili jagnjeta istog pola kao preminuli. Danas se retko ko toga pridržava, baš kao i obaveznog služenja kuvanog žita u mleku i kuvanog pasulja, što se nekada nije smelo preskočiti. Žito sa mlekom zamenjeno je kuglicama od mlevenih oraha i kuvanog žita, a pasulj se pominje jedino u pošalicama tipa „će ti se nakusamo pasulj“, što u prevodu sa dijalekta znači da će se najesti pasulja na sahrani onoga kome se obraćaju.
Poslednjih decenija gotovo po pravilu „večere“ se organizuju u restoranima. Meni je gotovo uvek isti i uključuje predjelo, salate, pite, punjene paprike i sarme, roštilj ili pečenje. U nekim krajevima se još zadržao običaj da se svako na kraju posluži kockom šećera. Sve češće se služe i kolači.
U postu se priprema tradicionalna posna trpeza: pite, kiflice, salate, posni rolati, predjelo od sardina ili tunjevine, postan pasulj, salata od krompira, pržena ili pečena riba.
Mali proizvođači olakšavaju spremanje trpeza za velike događaje
Pripremanje tradicionalne ili moderne svečane trpeze, svejedno koja je vrsta jela u pitanju, podrazumeva mnogo vremena, mnogo truda i naravno, mnogo para. Ma koliko imali ili nemali, većina domaćina smatra da za te namene – mora da se ima.
S vremenom već, nije tako. S modernim radnim vremenom i svim ostalim obavezama koje je čekaju, zaposlena žena, na kojoj je uglavnom, najveći deo tereta oko spremanja, teško da će moći da tri-četiri dana priprema slavsku ili svečarsku trpezu.
Na svu sreću, sve je bogatija ponuda, ne samo namirnica već i gotovih jela. Danas se može naručiti gotovo sve: sirevi i suhomesnati proizvodi, u komadu ili naseckana slanina, pečenica, pršut, pite i peciva, specifična predjela, kuvana i pečena jela. Uvek možete naručiti kuvano žito za slave, pečenje u više varijanti, kao i pečenu ili prženu ribu, torte i kolače.
Domaćinima ostaje samo da aranžiraju stolove, da se solidno odmore, odaberu muziku koju će puštati te večeri i da uživaju u druženju.
